Sporazum o priznanju krivice

Sporazum o priznanju krivice je relativno nov institut koji se u krivično zakonodavstvo uvodi stupanjem na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku.

Sporazum kao takav podrazumeva da okrivljeni prizna krivično delo za koje se tereti, a okrivljeni i javni tužilac se sporazumevaju o: vrsti i visini kazne, odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena ovim sporazumom, troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu i o odricanje stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donete na osnovu sporazuma kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.

Motiv okrivljenog za potpisivanje ovog sporazuma svakako je taj što se prilikom pregovaranja sa javnim tužiocem u nekim slučajevima može postići i takav sporazum koji podrazumeva da je kazna ispod zakonskog minimuma.

Imajući u vidu ovu činjenicu kao i činjenicu da se u slučaju kada se okrivljenom izrekne kazna zatvora do jedne godine, ona može izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje (kućni zatvor), ovaj institut predstavlja pogodnost i za samog okrivljenog. Dakle, obe strane, i javni tužilac i okrivljeni, zaključujući sporazum, postižu svoje ciljeve, a ispunjena je i svrha samog krivičnog prava.

Za zaključenje ovog sporazuma, neophodno je prisustvo advokata, a pre samog potpisivanja sporazuma, advokat i okrivljeni pregovaraju sa javnim tužiocem o svim uslovima za priznanje krivice. Zakon predviđa uslov da se sporazum primenjuje kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina.

Sam predlog za zaključivanje ovog sporazuma može poteći kako od javnog tužioca tako i od okrivljenog odn. njegovog branioca.

Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i može se podneti najkasnije do završetka prvog ročišta za održavanje glavnog pretresa.

Na samom kraju, potrebna je saglasnost suda, koji daje “konačnu reč” i prihvata ili odbija postignuti Sporazum. U praksi je uobičajeno da javni tužilac unapred nagovesti postupajućeg sudiju o mogućnosti postizanja sporazuma, te tako postoji koordinacija u postupanju ovih pravosudnih organa.

Treba Vam pravni savet? Kontaktirajte nas »